Greške u razmišljanju dovode do iskrivljenog shvatanja stvarnosti i mogu uticati na naše emocije i ponašanje. Često dovode do neprijatnih osećanja, kao što su anksioznost i depresija. Uglavnom su automatske i neosvešćene, i mogu značajno uticati na naše mentalno zdravlje.
Evo nekoliko uobičajenih grešaka u razmišljanju:
- Crno-belo razmišljanje (ili „sve ili ništa“): Osobe koje razmišljaju na ovaj način vide stvari u ekstremima, bez nijansi sive. Na primer, ako nešto ne ide savršeno, smatraju da je to potpuni neuspeh.
- Generalizacija: Ovo razmišljanje uključuje donošenje širokih zaključaka na osnovu jednog ili nekoliko primera. Na primer, ako osoba doživi neuspeh u jednom zadatku, može generalizovati da je uvek neuspešna u svemu.
- Mentalna filtracija: Fokusiranje samo na negativne aspekte situacije i zanemarivanje pozitivnih. Na primer, osoba može primetiti samo kritike na svom poslu i zanemariti pohvale.
- Povezivanje: Korišćenje uverenja o sebi i svetu da bi se objasnili negativni događaji. Na primer, neko može pomisliti da je loš u socijalnim situacijama samo zato što je imao jednu neprijatnu situaciju.
- Katastrofizacija: Ovo razmišljanje uključuje pretvaranje manjih problema u velike katastrofe. Na primer, ako neko napravi grešku na poslu, može misliti da će biti otpušten i da će mu život biti uništen.
- Personalizacija: Preuzimanje odgovornosti za negativne događaje koji su van kontrole osobe. Na primer, ako se prijatelj ponaša loše, osoba može misliti da je to zbog nečega što je ona učinila.
- Etiketiranje i pogrešna oznaka: Stavljanje negativnih etiketa na sebe ili druge na osnovu jednog incidenta. Na primer, ako napravi grešku, osoba može misliti da je „totalni neuspeh“ ili „nekompetentna“.
- Prekomerno generalizovanje: Izvođenje zaključaka na osnovu minimalnih informacija ili pojedinačnih događaja. Na primer, ako neko dobije lošu ocenu, može pomisliti da je „nikada dobar u ničemu“.
- Prisilno zaključivanje: Pretpostavljanje da znamo šta drugi misle o nama bez ikakvih dokaza. Na primer, osoba može pomisliti da neko negativno misli o njoj, iako to nije potvrđeno.
- Preterivanje i minimiziranje: Preuveličavanje značaja negativnih iskustava ili umanjivanje važnosti pozitivnih iskustava. Na primer, osoba može doživeti svoju grešku kao veliku katastrofu, dok svoj uspeh smatra nevažnim. Razumevanje i prepoznavanje ovih načina razmišljanja može biti prvi korak ka promeni i poboljšanju mentalnog zdravlja.
